О Мостару

Господарско, културно, свеучилишно, прометно и туристичко средиште Херцеговине. Подигнут у цвјетној и винородној долини ријеке Неретве овај град је камена ружа. Његову благу климу штите планине Вележ, Чабуља и Хум. Настао је око Старог моста који је подигнут 1566.године у близини некадашњег ланчаног моста. Из тог раздобља и касније остали су вриједни споменици културе. Доласком аустро-угарске управе у ове крајеве затечени занатски начин господарења и специфичне друштвене односе замјењује индустријско доба и град доживљава интензивну градитељску активност.

Нови начин државног управљања, нови материјали, конструкције, индустрија, жељезница, путови, јавна расвјета, водовод, мостови, школе све су то карактеристике Мостара на размеђу XИX. и XX. стољећа.

У времену послије Другог свјетског рата, Мостар се наставља[нбсп] развијати и нарастао је до величине од 126. 000 становника. У економској области настају респектабилни господарски капацитети какви су били[нбсп] Соко, Алуминиј, Хепок, Текстилни комбинат, Творница духана и др.

Нажалост, у ратном времену од 1992.-1995.год. Мостар је доживио страховита разарања и девастацију, какву град не памти од свога настанка. Ту слику непосредно иза рата многи су поредали са сликом страдања Хирошиме. Мостар је доживио тешки урбицид ратну и административну подјелу, а господарски објекти и опрема су били уништени или отуђени тако да је било тешко покренути било какву активност.

Због тога је Европска Унија успоставила своју управу у граду улажући значајна финанцијска средства да би се залијечиле ратне ране. Направљени су помаци на обнови инфраструктуре, поправци кућа и зграда те обнове здравствених и објеката из области образовања. Један је дио средстава утрошен за покретање господарске активности те потицање приватног подузетништва.

Данас Мостар сваким даном добије на садржајима и враћа свој пријератни изглед и значај. Не запоставља се нити један сегмент животних потреба, али се приоритетно настоји потицати и стварати повољнији амбијент за развој господарства. Посебно се жели потицати развој малих и средњих подузећа, а имају ли се у виду положајне, климатске, традицијске, земљишне, водни потенцијали и друге погодности онда се може закључити да уз људске ресурсе и медитерански темперамент Мостар има перспективу. Уз све потешкоће и мањкавости који прате приватизацију Град Мостар у континуитету ради на стратегији економског развоја града, што би у будућности требало донијети Мостару и његовој регији имиџ модерне еуропске средине. Посебни напори чине су у области развоја туризма гдје Мостар након обнове свога симбола, Старог моста, и његовог уврштавања као јединог споменика из БиХ на попис заштићене културне баштине УНЕСЦО-а, има велике шансе.

Монографија "Мостар у слици и ријечи"

Ријеч Градоначелника

За представљање повијести Мостара, његових знаменитости, важних особа, бурних догађаја, његове [нбсп]прошлости од Цимске базилике до данас, требало би пуно више ријечи и фотографија него што пружа ова монографија.
О њему су писали многи познати и мање познати и признати писци и пјесници. Ова монографија жели једноставним језиком и стилом кроз ријечи и слику испричати повијест Мостара, од времену од раног енеолита, преко Рима и касне антике те Средњег вијека када се спомиње име града којег је добио по ланчаном мосту, односно мостарима, који су га чували.
Дочарат ће вам кроз ријечи и слику и свој симбол Стари мост који је саграђен нешто касније у близини тог локалитета 1556. године.
Пред њим кад стојите знате да оно што је наш нобеловац Иво Андрић написао »Од свега што човјек у животном нагону подиже и гради ништа у мојим очима боље и врједније од мостова« има пуни смисао. И као да све наставља пишчевом мишљу »Кад човјек преноћи у Мостару, није звук оно што га пробуди ујутро, него свијетлост«.
Књига сликом и ријечју дочарава и мало познате детаље о археолошких искапања у близини Старог моста приликом његове реконструкције гдје су пронађени остаци дрвеног моста који је изграђен нешто прије самог Старог моста. Тим мостом након пада Босне под Отоманско царство користили су се и Турци док нису саградили нови мост. Из тог раздобља и касније остали су вриједни споменици културе. Доласком Аустро-угарске управе у ове крајеве затечени занатски начин господарења и специфичне друштвене односе замјењује индустријско доба и град доживљава интензивну градитељску активност. Нови начин државног управљања, нови материјали, конструкције, индустрија, жељезница, путови, јавна расвјета, водовод, мостови, школе све су то карактеристике Мостара на размеђу XИX. и XX. стољећа.
Нажалост, у протеклом ратним времену од 1992.-1996. године Мостар је доживио страховита разарања и девастацију, какву град не памти од свога настанка. Бројне цркве, џамије, манастири, мостови, болнице срушени су или оштећени. Уз господарске и стамбене објекте посебно су на мети били управо објекти културе сва три народа. Ту слику Мостара непосредно иза рата многи су поредали са сликом страдања Хирошиме. Град је доживио прави урбицид те ратну и административну подјелу. Срушен је и симбол града Стари мост, који је 2004. године обновљен, а 15. српња 2005 године у Дурбану уврштен на УНЕСЦО-ов попис споменика заштићене културне баштине, као први споменик из Босне и Херцеговине.
Уз ту чињеницу, важније и љепше карактеристике Мостара, на што сам посебно поносан, данас чине[нбсп] његов идентитет. Ту прије свега мислим на културу и умјетност те различите манифестације које оживљавају духовност града попут скокова са Старог моста, Шантићевих вечери поезије, Мостарске лиске-фестивал казалишне комедије, Мостарског љетног фестивала и културну манифестацију Дани Матице хрватске – Мостарско прољеће, као и Дана филма,...
Три националне заједнице Хрвати, Бошњаци и Срби али и грађани других националности у значајној су мјери задржали своју присутност у граду унаточ ратним збивањима и миграцијама тако да је Мостар данас практично једини истински мултиетнички град у БиХ. Очекивати је, а ја сам особно и као градоначелник и као човјек оптимист, град Мостар као такав бити водиља за БиХ у њезину интегрирању у Еуропу, гдје нам је мјесто и гдје припадамо, и бити предводница у остварају свеколиког просперитета. Различитост култура и традиција, дух несаломљивости који овдје владају бит ће додатна снага за натјецање и утрку која је пред свима нама у остварењу тог циља.
Стога ова књига која је пред вама ће такођер помоћи и онима које занима мостарска повијест, али и онима који Мостар данас у БиХ препознају као град отворених врата и једно врло угодно мјесто за живљење, по мјери човјека.
Чињеница је како се политиком не може стварати култура, али у времену глобализације када се она не може ограничити државним границама нити властитим мисаоним категоријама, култура остаје [нбсп]идеално средство за глобално очовјечење. Бољи свијет могу изградити само културно просвијећени, [нбсп]одговорни и ангажирани појединци. Нека ова књига буде стога[нбсп] и допринос квалитетнијој промоцији Мостара у земљи и свијету, очувању његове повијести за будуће генерације али и комадић у мозаику изградње још бољег Мостара, Босне и Херцеговине и цијелог свијета.

Градоначелник Мостара
Љубо Бешлић