Град Мостар обиљежава 14. годишњицу завршетка обнове Старога моста

У поводу обиљежавања Европске године културне баштине те 14. годишњице завршетка обнове Старога моста и уписа Мостара на УНЕСЦО-ову листу, у Мостару ће у неђељу, 22. јула, у оквиру ФЕстивала НОве Мостарске ЕНергије, бити одржан концерт Симфонијског оркестра Мостар и Младена Војичића Тифе.

Концерт је поклон Града Мостара свим грађанима и улаз ће бити бесплатан, речено је на конференцији за новинаре те истакнуто како ће Град Мостар годишњицу завршетка обнове Старога моста ове године обиљежити у склопу своје кандидатуре за Европску пријестолницу културе 2024. године.

По ријечима мостарског градоначелника Љубе Бешлића, Град Мостар се као интеркултурални и отворени град, град са споменичком баштином жели озбиљно припремити и бити дио европске културне баштине.

- Интегрирали смо град, направили смо дијалог, културну сарадњу, постоји заједничка синергија и желимо овај град дићи на вишу разину , и кроз културу и кроз живљење и кроз сваки сегмент живота - поручио је градоначелник те позвао све Мостарке и Мостарце и госте да дођу на концерт, али и сва друга културна догађајима који се ових дана одржавају у Мостару.

Концерт ће се одржати на платоу испод Старог моста у 21 сат, а у оквиру дневног програма одржат ће се умјетничка радионица под називом "Културно насљеђе – простор слободе".

Од свега што човјек у животном нагону подиже и гради, ништа у мојим очима није врједније од мостова“- записао је наш нобеловац и напретков стипендист Иво Андрић.

А посебице је вриједан Стари мост, саграђен давне 1566. који је након оштећења у рату 1992. и рушења током рата 1993 и обновљен 23.[нбсп]јула 2004.

Реконструкција Старог моста у Мостару била је захтјеван грађевински али и пројект обнове у рату порушених веза међу људима између обала ријеке Неретве. Трајала је пуних пет година, а свечана церемонија потписивања уприличена је у[нбсп]јуну 1999. уз[нбсп]присуство директора УНЕСЦО-а Федерицо Маyора који је том пригодом нагласио како је почетак обнове Старог моста велик потхват за који је издвојено 15,5 милијона УСА долара.

– Знам да је прошлост тешко заборавити, али сјећање је разлог да се заборави. Сви морамо гледати напријед јер не можемо писати прошлост, али можемо писати будућност, и то могу учинити сви народи у БиХ – поручио је тада Маyор. А након потписивања Споразума, већ идуће године, кренуло се у оснивање Агенције за изградњу Старога моста и обнове културне баштине Мостара (ПЦУ). За директора Агенције именован је Русмир Ћишић, а за његова замјеника Тихомир Розић. Не задуго кренуло и с првим радовима на припреми камена тенелије за лук моста из оближњег каменолома Мукоша. Требало је припремити 1088 камених блокова. Сваки блок имао је свој број, плочицу по којој се види гђе у пројекту има своју позицију. Сваки је камен био изрезан тако да на себи има «меса» по три центиметра са сваке стране, да би га клесари могли ручно обрадити те га довести у коначну форму за уградњу.

Оно по чему је овај пројект био специфичан је и тај што је Свјетска банка по први пут у својој повијести одобрила један кредит за културну баштину, тако да је ово и за њих био пилот-пројект. Тако је Свјетска банка одобрила кредит од 4 милијуна УСА долара, с одгодом плаћања од 10 година, повратом од 35 година, уз камату од само 1,5 посто. Талијанска влада још је дала 2 милијона долара, те турска и низоземска влада по милијон УСА долара, док у читавом пројекту Град Мостар суђелује с 2 милијона долара. Око пола милијуна долара за обнову Старог моста, међу првим донаторима, дала је и хрватска Влада. Тадашњи премијер Ивица Рачан заједно с бројним министрима и супругом посјетио је Мостар, обишао стару језгру, а у хотелу Еро приређен је свечани пријем. Развојна банка Вијећа Европе донирала је милијон америчких долара.

Треба нагласити како сва средства нису утрошена само на обнову Старога моста, него су се поред њега обновили и разрушене куле с обје стране моста, Тара и Хелебија, те попратни објекти. Уз то, као додатни потицај обнови суживота у Мостару, тим средствима су обновљени и конвикт ХКД-а Напредак, Вакуфски двор и Владичански двор.

Мост се градио од истих материјала од којих је рађен и прије 450 година, камен, жбука која је била у то доба, као и исти изолацијски материјал који је направљен од боксита и глине, који није допуштао да вода улази у утробу моста, тако да је унутра увијек био сух. Мост је имао и посебне каналице, како га вода није могла разарати. Олово се такођер користило као и прије, једино што је употријебљен пуно квалитетнији шведски челик. Посао обнове Старог моста на међународном натјечају добила је турска твртка ЕР-БУ. Наџор радова радила је хрватска компанија ОМЕГА Енгинееринг” д. о. о. Дубровник, на челу са Жељком Пековићем, док је пројект обнове моста урадила талијанска фирма “Генерал Енгинееринг” из Фирензе. Студију о квалитети радила је њемачка фирма “лга цивил & Енвиронментал енгинееринг Нуремберг“.

И саме припреме за почетак обнове Старог моста изазивале су велику позорност медија али и политике. Готово сваког дана долазили су новинари из земље, сусједства и свијета како би писали о почетку обнове лука моста. Тијеком своје службене посјете БиХ прво је у Мостар дошао и генерални директор УНЕСЦО-а Коицхиро Матсуура. Предсједник Републике Италије Царло Азеглио Циампи симболичним ударцем длијетом у камен службено је означио почетак клесарских радова на обнови Старога моста.

– Грађани БиХ – Ви сте дио Европе и чекамо Вас у Европи. Без Вас Европа не би постојала – поручио је том пригодом предсједник Циампи.

Полагањем првога каменог блока на лук моста градоначелник и доградоначелник Мостара Хамдија Јахић и Љубо Бешлић на симболичан су начин отпочели градњу лука Старога моста, а било је то 14.[нбсп]априла 2003. У идућа четири мјесеца радило се и по киши, вјетру и сунцу, да би 20.[нбсп]августа у лук Старог моста био уграђен и посљедњих камен, чиме је најзахтјевнија фаза пројекта завршена.

Оно што је слиједило били су радови на зидању вијенаца с обје стране лука моста и потом постављање металне ограде. За преостали посао око зидања вијенаца било је извађено 44 тоне камена који ће се уградити на калдрму моста, а сваки камен био је обрађен скулпторски, појединачно, на основи фото-документације и био је“потрошен”, односно излизан у оноликој мјери која је била прије његовог рушења. Радове на изградњи вијенаца, као и лука Старога моста, изводила је твртка ЕР – БУ.

С приближавањем завршетка радовима на његовој обнови, паралелно су текле и припреме организацијског одбора за свечаност отворења која је заказана за 23.[нбсп]јула 2004. године. Федералне власти тада су обећавале велика средства за Мостар и свечаност отворења, али је та потпора углавном изостала и све је скоро трошкове церемоније покрио Град Мостар. Тренутак који се дуго и с нестрпљењем ишчекивао био је попуштање скеле испод лука Старог моста. Када се потпорна скела престала додиривати с луком, лук се спустио за један милиметар.

Да је Стари мост стручно и квалитетно обновљен „потврдио“ је и јачи земљотрес који се 22.[нбсп]априла 2004. године осјетио у западној Херцеговини и Мостару. Потрес тако није изазвао никаква физичка оштећења на луку Старога моста у Мостару.

Свечаност отворења Старог моста пратили су бројни узваници из земље и изасланства из више од 50 земаља свијета. Телевизијски пријенос приредбе на Староме мосту преузели су и неке иноземне тв куће, а само у Турској то су урадила три различита канала.

Водитељ Пресс центра за свечаност отварања Старог моста Мирослав Ландека, изнио је податак да је за праћење свечаности отворења било акредитирано око 600 новинара, фоторепортера и сниматеља из БиХ, сусједних земља, Европе и свијета, што само по себи говори колики је био интерес за тај догађај и сам пројект обнове моста, као и колика је то била промиџба Мостара. Био је то засигурно један од највећих медијских догађаја у БиХ.

Што је тада значио овај догађај за Мостар можда најбоље говоре ријечи бившег градоначелника Мостара Невена Томића који је изјавио је да отворење Старога моста значи пуно за Мостар и у[нбсп]историјском и у културном, и у економском смислу.

– Наравно, он је битан и у контексту обнове повјерења. Међутим, његовим отворењем дефинитивно ће та[нбсп]историјска грађевина престати бити средством оних који су га у протеклом раздобљу користили као средство у политичкој борби или у сврху застрашивања властитих редова. С отворењем њима се Стари мост као политичко средство избија из руке и враћа онима чији он и јест, а то су грађани Мостара, БиХ односно сви грађани свијета – казао је Томић, те поручио онима који су мост користили у политичке сврхе да ће средства своје политичке борбе убудуће морати пронаћи у неким другим питањима, као што су економија, запошљавање и осигуравање бољег просперитета за све грађане.

Годину дана касније, точније 15. јула 2005. године Стари мост уврштен је на УНЕСЦО-ов попис заштићених споменика на сједници у Дурбану у Јужној Африци. Уз градоначелника Мостара Љубу Бешлића велике заслуге за то, прије свих, свакако припадају тадашњој[нбсп]амбасадорици БиХ у Паризу и сталној представници при УНЕСЦО-у мостарки Жељани Зовко.

Тај дан остат ће у[нбсп]историји Мостара и БиХ уписан златним словима, а био је то и први упис неког споменика из БиХ на УНЕСЦО-ов попис, а пут од почетка обнове и проведбе пројекта реконструкције Старог моста и старе градске језгре, као и три објекта три народа, био је мукотрпан.

ПРГМ

Иди назад