ИДЕЈНО РЈЕШЕЊЕ ЗА ПАРК НОБЕЛОВАЦА, МОСТАР

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ КОНЦЕПТА

Park nobelovaca

Локација

Локација, на којој је планирана изградња Парка нобеловаца, смјештена је унутар стамбеног блока на мјесту крижања улица Краља Твртка и Звонимирове, у непосредној близини сједишта Матице Хрватске, Мостар.
Простор, квадратуре П=цца 1.200,00м2, је и у првобитној намјени био парк, али је тијеком трубулентних послијератних времена постао нека врста привременог паркинга, како за станаре оближњих зграда, тако и за кориснике услуга околних јавних установа.
Такав третман простора неминовно је  резултирао грубом девастацијом, особито травњака и ниског зелениле, те цјелокупном мобилијара. Високо зеленило је добрим дијелом ипак остало неоштећено, али нењеговано и запуштено, као и простор у цјелини.
На локацији су, без дозволе, изграђени и појединачни објекти разних намјена, од којих је већина до сада и уклоњена, а слично је планирано и за преостале објекте на и око парцеле. На самом раскрижју, на мјесту које ремети његову прегледност, постављен је пано за рекламне плакате којега би, свакако, требало измјестити.
Ногоступ око локације је непримјереним кориштењем у већој мјери оштећен, те његово обнављање свакако треба третирати као саставни дио овог  пројекта.

Приједлог уређења

Основна идеја при изради овог рјешења била је ревитализација постојећег парка уз уношење нових елемената и садржаја, при чему је тежиште стављено на очување свог постојећег високог зеленила, постојеће инфраструктуре, а особито је пажљиво процјењено мјесто на којем ће бити смјештени споменици двојици нобеловаца: Иви Андрићу и Владимиру Прелогу. (који су иначе бити стипендисти ХКД Напредак).
Циљ је био растеретити раскрижје (осигурати му прегледност, како са становишта возача, тако и са становишта пјешака), а у исто вријеме оставити споменике видљивима и доступнима, односно осигурати комуникацију свих дијелова парка и омогућити неометану циркулацију и (или) окупљање људи унутар расположивог простора.

Тако су настале двије цјелине:

-          прва је формирана прожимањем лукова двију кружница различитог радијуса и то тако да већи лук формира стазу која повезује два пјешачка прелаза, док мањи лукови формирају кружни трг у центру којег је смјештен оток са зеленилом.Трг је на бочним странама (симетрично) омеђен зидићем х=40цм и ширине ш=50цм, осим на дијелу гдје су планирани постаменти х=120цм на којима ће бити смјештени споменици (попрсја) нобеловаца у природној величини.

У горњем дијелу у кружну форму трга улазе двије стазе лепезастог облика, омеђене  зидићем и раздвојене зеленим отоком који се спаја с отоком у средини трга. Овај простор повезан је са средишњом стазом, која у благом луку, скоро дијагонално, спаја најудаљеније дијелове парка један с другим, омогућавајући на тај начин најкраћу могућу везу између двије улице.

- ова друга цјелина, подјељена је још једном стазом, усмјереном према наткривеном простору – пасажу, из којег се улази у стамбене зграде које окружују парк, али и даље у стамбено насеље иза њих.   

Уз ову стазу постављене су класичне парковске клупе с наслоном.
Гледајући у цјелини, два мања трга, међусобно повезана, својом формом и планираним поплочањима стварају слику пера умоченог у мастионицу (Андрић) или пипете у петријевој посуду (Прелог).

Дијелови зелених површина парка према ногоступима, такођер су омеђени зидићем 50x40цм, а  на мјестима улаза на  средњу стазу, постављене су, у наставку зидића, коцке 50x50x40цм, у размаку који омогућава неометан пролаз дјечијим и инвалидским колилцима, али не и аутомобилима.
Средња је стаза освјетљена с једне стране канделабрима , а с друге стране ниским партерним лампама, као у градском парку Зрињевац, чији је Парк нобеловаца, природни наставак.
Скулптуре нобеловаца су освјетљене подним свјетиљкама-рефлекторима, али тако да не ометају ноћни мир околних станара.
Поплочања стаза  су планирана партерним елементима, у двије боје; антрацит и свијетло сиво, док ће зидићи, коцке и постаменти бити обложени каменом, по избору пројектанта.
Текст на постаментима (подаци о нобеловцима) бит це тродимензионална слова, графитно-сива.
У парку ће бити посађено ниско зеленило, зелене ограде,цвијетнице, те саднице високог зеленила, на мјестима гдје се то покаже могућим. Травњак ће чинити већи дио зелене површине, а за лакше одржавање биљног фонда у парку ће бити урађен сустав аутоматског наводњавања.

Пројектни тим чине:

Дајана Шаравања,дипл.инг.арх.
Маринка Зовко дипл.инг. арх
Драго Розић.инг.гео.
Горан Ћатић дипл.инг.ел.
Нивес Шуњић дипл.инг. грађ.
Милица Доган дипл.инг.хор.

Мостар, 20.јануар, 2012.г.

Иди назад